Većina nas za masne naslage oko struka, tzv. “šlauf”, krivi nezdravu hranu poput pice, hamburgera ili čokolade, no nutricionisti ističu kako razlog za to u najvećoj meri može biti stres.
“Kad smo napeti ili pod pritiskom telo proizvodi hormone kao što je kortizol, koji podstiču nakupljanje masnih naslaga oko stomaka. Ova vrsta masnih naslaga zna biti izuzetno opasna jer se taloži oko organa i može dovesti do brojnih hroničnih problema, kao što su rizik od dijabetesa tipa 2, srčana oboljenja, moždani udar, visok krvni pritisak, pa čak i rak”, pojašnjava nutricionistica Marilin Grenvil.
Ona dodaje da naš moderni način života donosi sa sobom brojne stresne situacije u kojima se najčešće luči adrenalin.
Naše telo je programirano tako da u trenucima opasnosti luči adrenalin i kortizol koji nam daju energiju i pomažu da budemo fizički spremniji na reagovanje u tim situacijama. Međutim, naš moderni način života u kojem nismo previše aktivni, a stres je svakodnevna pojava, čini da ta energija, u formi masti i glukoze, nema gde otići, već se u vidu masnih ćelija taloži oko našeg struka.
Nažalost, ova vrsta masnih naslaga zna biti izuzetno uporna i “tvrdoglava”, tako da ne reaguje na dijete ili pak rigorozna vežbanja.
Takođe, stres podstiče povećanje apetita i čini da imate potrebu za nezdravom hranom.
I, koje je rešenje?
Nutricionisti savetuju da prekinete dijete i brojanje kalorija, te da jedete češće, manje obroke (svaka tri sata).
Iz prehrane izbacite šećere i rafinirane ugljene hidrate (ukoliko ih pak jedete, nastojte da to ne bude iza 18 sati), te obrocima dodajte proteine – oni nas čine sitima i pomažu pri mršanju.
Ne preskačite doručak, pazite na gazirana i zaslađena pića – voda je najbolje rešenje, trudite se da se dovoljno krećete i nastojte da jedete polako.
“Kad smo napeti ili pod pritiskom telo proizvodi hormone kao što je kortizol, koji podstiču nakupljanje masnih naslaga oko stomaka. Ova vrsta masnih naslaga zna biti izuzetno opasna jer se taloži oko organa i može dovesti do brojnih hroničnih problema, kao što su rizik od dijabetesa tipa 2, srčana oboljenja, moždani udar, visok krvni pritisak, pa čak i rak”, pojašnjava nutricionistica Marilin Grenvil.
Ona dodaje da naš moderni način života donosi sa sobom brojne stresne situacije u kojima se najčešće luči adrenalin.
Naše telo je programirano tako da u trenucima opasnosti luči adrenalin i kortizol koji nam daju energiju i pomažu da budemo fizički spremniji na reagovanje u tim situacijama. Međutim, naš moderni način života u kojem nismo previše aktivni, a stres je svakodnevna pojava, čini da ta energija, u formi masti i glukoze, nema gde otići, već se u vidu masnih ćelija taloži oko našeg struka.
Nažalost, ova vrsta masnih naslaga zna biti izuzetno uporna i “tvrdoglava”, tako da ne reaguje na dijete ili pak rigorozna vežbanja.
Takođe, stres podstiče povećanje apetita i čini da imate potrebu za nezdravom hranom.
I, koje je rešenje?
Nutricionisti savetuju da prekinete dijete i brojanje kalorija, te da jedete češće, manje obroke (svaka tri sata).
Iz prehrane izbacite šećere i rafinirane ugljene hidrate (ukoliko ih pak jedete, nastojte da to ne bude iza 18 sati), te obrocima dodajte proteine – oni nas čine sitima i pomažu pri mršanju.
Ne preskačite doručak, pazite na gazirana i zaslađena pića – voda je najbolje rešenje, trudite se da se dovoljno krećete i nastojte da jedete polako.
Primjedbe
Objavi komentar