Epidemija raka u svetu, povećanje broja dijabetičara, pojava alergija, učestalost autizma, Parkinsonove, Alchajmerove i drugih teških bolesti samo su neke od posledica toksina i opasnih materija koje unosimo putem hrane i pića.
U paleti kancerogenih hemikalija koje jedemo i pijemo aspartam je sigurno najopasniji, tvrde mnogi istraživači.
Taj veštački zaslađivač, koji se pojavio na tržištu 1974, danas je osnovni sastojak više od 6.000 različitih prehrambenih proizvoda, a mnoge od njih svakodnevno koristimo. I uprkos tome što postoji pregršt dokaza o njegovoj toksičnosti, u većem delu sveta, pa i kod nas, dozvoljena je njegova upotreba.
– Aspartam je jedna od najopasnijih hemikalija na tržištu. Kada se zagreje na 30 stepeni, a znamo da je temperatura ljudskog tela oko 36 stepeni, on oslobađa metanol, koji se zatim dalje razbija na formaldehid i mravlju kiselinu. A svi znamo da je formaldehid neurotoksin, dok je mravlja kiselina otrov – piše publicista Džim Mars u knjizi „Zavera od bilion dolara“.
Lekar i profesor pedijatrije dr Luis Dž. Elsas, dodaje Mars, 1987. svedočio je pred Američkim senatom o fenilalaninu, jednoj od dve aminokiseline koje čine aspartam.
– Mars je upozorio da je fenilalanin posebno opasan po trudnice i njihov plod jer dovodi do pojave mentalne retardiranosti, mikrocefalije i drugih defekata. Kada je to izgovorio pre skoro 30 godina, samo jedno od 1.500 dece je imalo autizam, a danas je ta stopa mnogo veća, pa taj poremećaj ima jedno od 150 dece. Izgleda da nam ti toksini uništavaju decu – tvrdi Mars.
Kako navodi, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) godinama je odbijala da odobri upotrebu aspartama.
– Čak je i dr Adrijan Gros, toksikolog FDA, rekao da aspartam može da doprinese i izazove napade i kancermozga, kao i da krši čuvenu Dilejnijevu klauzulu prema kojoj je zabranjeno dozvoliti upotrebu u ishrani bilo čega što potvrđeno izaziva rak. Ipak, posle 16 godina odbijanja da to uradi, FDA je 1981. dozvolila korišćenje aspartama.
I to čim je Ronald Regan došao na vlast, a u njegov tim stigao Donald Ramsfeld, tada direktor i predsednik kompanije „Sirl“, proizvođača aspartama. Bio je član Trilateralne komisije, kasnije vlasnik firme „Gilead sajensiz“ (proizvođača „tamiflua“) i ministar odbrane SAD. Dan po dolasku Ramsfelda u Reganov kabinet, na čelo FDA je postavljen dr Artur Hal Hejz, čovek koji je odobrio aspartam – kaže Mars.
S druge strane, ima onih koji smatraju da čuveni zaslađivač nije štetan.
– Aspartam je često ispitivan aditiv za hranu i decenije analiza pokazale su da je bezbedan za ljudsku upotrebu. Istraživanje je složeno, pa ga mnogi zloupotrebljavaju i tvrde da postoji zavera da se on koristi za trovanje, ali to je samo urbana legenda koja neće skoro nestati – tvrdi američki neurolog i profesor dr Stiven Novela.
Artur Hal Hejz menja pravila
POSTAVLJEN SAMO DA ODOBRI ADITIV
Artur Hal Hejz postao je komesar FDA samo dan posle dolaska Ronalda Regana na vlast i odmah je ušao u petočlanu naučnu komisiju koja je razmatrala da li će dozvoliti upotrebu aspartama, što je 16 godina odbijala da uradi. Posle razmatranja, troje naučnika je bilo protiv aspartama, pa je Hejz promenio pravila i povećao komisiju za jednog člana. Prilikom novog glasanja, tri člana su bila za, a tri protiv aspartama, pa je Hejz kao komesar sam odlučio da dozvoli upotrebu tog aditiva. Kasnije nikad nije želeo da govori o aspartamu.
O ASPARTAMU
– koristi se u oko 6.000 proizvoda
– prvi ga je sintetisao Džejms M. Šlater, hemičar kompanije „Sirl“, 1965 godine dok je ispitivao lekove za čir na želucu
– američka FDA 1981. dozvolila je njegovu upotrebu u hrani
– 1983. godine dozvoljena je upotreba aspartama u gaziranim pićima
– EU ga je odobrila za korišćenje 1994., a njegova oznaka je E951
– 200 puta je slađi od šećera
U paleti kancerogenih hemikalija koje jedemo i pijemo aspartam je sigurno najopasniji, tvrde mnogi istraživači.
Taj veštački zaslađivač, koji se pojavio na tržištu 1974, danas je osnovni sastojak više od 6.000 različitih prehrambenih proizvoda, a mnoge od njih svakodnevno koristimo. I uprkos tome što postoji pregršt dokaza o njegovoj toksičnosti, u većem delu sveta, pa i kod nas, dozvoljena je njegova upotreba.
– Aspartam je jedna od najopasnijih hemikalija na tržištu. Kada se zagreje na 30 stepeni, a znamo da je temperatura ljudskog tela oko 36 stepeni, on oslobađa metanol, koji se zatim dalje razbija na formaldehid i mravlju kiselinu. A svi znamo da je formaldehid neurotoksin, dok je mravlja kiselina otrov – piše publicista Džim Mars u knjizi „Zavera od bilion dolara“.
Lekar i profesor pedijatrije dr Luis Dž. Elsas, dodaje Mars, 1987. svedočio je pred Američkim senatom o fenilalaninu, jednoj od dve aminokiseline koje čine aspartam.
– Mars je upozorio da je fenilalanin posebno opasan po trudnice i njihov plod jer dovodi do pojave mentalne retardiranosti, mikrocefalije i drugih defekata. Kada je to izgovorio pre skoro 30 godina, samo jedno od 1.500 dece je imalo autizam, a danas je ta stopa mnogo veća, pa taj poremećaj ima jedno od 150 dece. Izgleda da nam ti toksini uništavaju decu – tvrdi Mars.
Kako navodi, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) godinama je odbijala da odobri upotrebu aspartama.
– Čak je i dr Adrijan Gros, toksikolog FDA, rekao da aspartam može da doprinese i izazove napade i kancermozga, kao i da krši čuvenu Dilejnijevu klauzulu prema kojoj je zabranjeno dozvoliti upotrebu u ishrani bilo čega što potvrđeno izaziva rak. Ipak, posle 16 godina odbijanja da to uradi, FDA je 1981. dozvolila korišćenje aspartama.
I to čim je Ronald Regan došao na vlast, a u njegov tim stigao Donald Ramsfeld, tada direktor i predsednik kompanije „Sirl“, proizvođača aspartama. Bio je član Trilateralne komisije, kasnije vlasnik firme „Gilead sajensiz“ (proizvođača „tamiflua“) i ministar odbrane SAD. Dan po dolasku Ramsfelda u Reganov kabinet, na čelo FDA je postavljen dr Artur Hal Hejz, čovek koji je odobrio aspartam – kaže Mars.
S druge strane, ima onih koji smatraju da čuveni zaslađivač nije štetan.
– Aspartam je često ispitivan aditiv za hranu i decenije analiza pokazale su da je bezbedan za ljudsku upotrebu. Istraživanje je složeno, pa ga mnogi zloupotrebljavaju i tvrde da postoji zavera da se on koristi za trovanje, ali to je samo urbana legenda koja neće skoro nestati – tvrdi američki neurolog i profesor dr Stiven Novela.
Artur Hal Hejz menja pravila
POSTAVLJEN SAMO DA ODOBRI ADITIV
Artur Hal Hejz postao je komesar FDA samo dan posle dolaska Ronalda Regana na vlast i odmah je ušao u petočlanu naučnu komisiju koja je razmatrala da li će dozvoliti upotrebu aspartama, što je 16 godina odbijala da uradi. Posle razmatranja, troje naučnika je bilo protiv aspartama, pa je Hejz promenio pravila i povećao komisiju za jednog člana. Prilikom novog glasanja, tri člana su bila za, a tri protiv aspartama, pa je Hejz kao komesar sam odlučio da dozvoli upotrebu tog aditiva. Kasnije nikad nije želeo da govori o aspartamu.
O ASPARTAMU
– koristi se u oko 6.000 proizvoda
– prvi ga je sintetisao Džejms M. Šlater, hemičar kompanije „Sirl“, 1965 godine dok je ispitivao lekove za čir na želucu
– američka FDA 1981. dozvolila je njegovu upotrebu u hrani
– 1983. godine dozvoljena je upotreba aspartama u gaziranim pićima
– EU ga je odobrila za korišćenje 1994., a njegova oznaka je E951
– 200 puta je slađi od šećera
Primjedbe
Objavi komentar