Poznati ruski iscelitelj, pisac i psiholog, koji je izradio integralnu metodu duhovnog čišćenja i izlečenja od teških obolenja, Sergej Nikolajevič Lazarev je dao globalnu podelu tih vrednosti, i to u dve osnovne grupe.
Došao je do zaključka da se bolest razvija više godina i da je rezultat uzajamnog delovanja čoveka sa određenim događajima u njegovom životu.
Posmatrajući bolest kao posledicu, traži njen uzrok.
Uvidom, molitvom, pokajanjem, preispitivanjem životnih situacija kada smo izrazili najveću unutrašnju agresiju, stres, konflikt sa sobom i okolinom, ali ovaj put sa saznanjem da je to bila samo volja Božja u svrhu spasenja i očišćenja naše duše i s osećajem prema Bogu.
Vraćajući se tako, po stotinu puta ako treba, na stresni događaj, ovaj put s novim osećajem u srcu, pacijenti su se oslobađali od bolesti, jer su time otklanjali važnost njenog daljeg postojanja.
Lazarev u svojim knjigama opisuje rad s pacijentima u kojima otvoreno i iskreno opisuje svoje uspehe i neuspehe u kojima vidimo i njegov individualno-duhovni uspon i razvoj.
Pacijenti koji su kako Lazarev kaže -“okovani” i čije su duše postale zavisne od obe niže objašnjene grupe tih vrednosti su u pravilu bolovali od teških bolesti koje su im dolazile kako bi se po njemu, njihova duša spasila od daljnjeg sakaćenja.
Prva grupa: Zavisnici od međuljudskih odnosa
U tu grupu spadaju ljudi koji se poistovećuju s porodicom do nivoa zavisnosti od nje. To su ljudi koji zavise o odobravanju i ljubavi drugih, ljudi koji se bolesno vežu za svog partnera.
Oni idealizuju individualnu ljubav, izražavajući pri tome, kako Lazarev kaže, “pretenzije” ili očekivanja prema bližnjima, padajući tako u sve veću zavisnost.
Time su sve osetljiviji i nesposobniji da podnesu i najmanju uvredu od strane voljenih osoba.
Sve to rađa ljubomoru, kao dominantnu negativnu karakteristiku tog tipa ljudi, koja dovodi do unutrašnje agresije i bolesti.
Druga grupa: Ljudi koji se samo okreću sebi
To su ljudi koji isključivo teže svom osobnom intelektualnom i ostalom usavršavanju. Ljudi koji teže moćima, postizanju savršenstva u svim aspektima, razvijanju individualnih sposobnosti.
Za takvu osobu svrha života nije njegova porodica, već karijera, posao, status, lična aspiracija.
Što se pojedinac više veže za te vrednosti, to je razdražljiviji i sve je manje u stanju da podnese bilo kakav neuspeh i poniženje sebe kao vođe i sposobnog preduzetnika.
To rađa gordost, oholost, taštinu.
Unutrašnja agresija, koja se javlja kao posledica prekomerne oholosti ili gordosti, dovodi do pojave određenih obolenja, koje je Lazarev prepoznao tokom rada s pacijentima.
Došao je do zaključka da se bolest razvija više godina i da je rezultat uzajamnog delovanja čoveka sa određenim događajima u njegovom životu.
Posmatrajući bolest kao posledicu, traži njen uzrok.
Uvidom, molitvom, pokajanjem, preispitivanjem životnih situacija kada smo izrazili najveću unutrašnju agresiju, stres, konflikt sa sobom i okolinom, ali ovaj put sa saznanjem da je to bila samo volja Božja u svrhu spasenja i očišćenja naše duše i s osećajem prema Bogu.
Vraćajući se tako, po stotinu puta ako treba, na stresni događaj, ovaj put s novim osećajem u srcu, pacijenti su se oslobađali od bolesti, jer su time otklanjali važnost njenog daljeg postojanja.
Lazarev u svojim knjigama opisuje rad s pacijentima u kojima otvoreno i iskreno opisuje svoje uspehe i neuspehe u kojima vidimo i njegov individualno-duhovni uspon i razvoj.
Pacijenti koji su kako Lazarev kaže -“okovani” i čije su duše postale zavisne od obe niže objašnjene grupe tih vrednosti su u pravilu bolovali od teških bolesti koje su im dolazile kako bi se po njemu, njihova duša spasila od daljnjeg sakaćenja.
Prva grupa: Zavisnici od međuljudskih odnosa
U tu grupu spadaju ljudi koji se poistovećuju s porodicom do nivoa zavisnosti od nje. To su ljudi koji zavise o odobravanju i ljubavi drugih, ljudi koji se bolesno vežu za svog partnera.
Oni idealizuju individualnu ljubav, izražavajući pri tome, kako Lazarev kaže, “pretenzije” ili očekivanja prema bližnjima, padajući tako u sve veću zavisnost.
Time su sve osetljiviji i nesposobniji da podnesu i najmanju uvredu od strane voljenih osoba.
Sve to rađa ljubomoru, kao dominantnu negativnu karakteristiku tog tipa ljudi, koja dovodi do unutrašnje agresije i bolesti.
Druga grupa: Ljudi koji se samo okreću sebi
To su ljudi koji isključivo teže svom osobnom intelektualnom i ostalom usavršavanju. Ljudi koji teže moćima, postizanju savršenstva u svim aspektima, razvijanju individualnih sposobnosti.
Za takvu osobu svrha života nije njegova porodica, već karijera, posao, status, lična aspiracija.
Što se pojedinac više veže za te vrednosti, to je razdražljiviji i sve je manje u stanju da podnese bilo kakav neuspeh i poniženje sebe kao vođe i sposobnog preduzetnika.
To rađa gordost, oholost, taštinu.
Unutrašnja agresija, koja se javlja kao posledica prekomerne oholosti ili gordosti, dovodi do pojave određenih obolenja, koje je Lazarev prepoznao tokom rada s pacijentima.
Primjedbe
Objavi komentar